Zbog svega što smo najlepše hteli
hoću uz mene noćas da kreneš.
Ma bili svetovi crni, il beli,
ma bili putevi hladni, il vreli,
nemoj da žališ ako sveneš.
Hoću da držiš moju ruku,
da se ne bojiš vetra i mraka,
uspavana i kad kiše tuku,
jednako krhka, jednako jaka.
Hoću uz mene da se sviješ,
korake moje da uhvatiš,
pa sa mnom bol i smeh da piješ
i da ne želiš da se vratiš.
Da sa mnom ispod crnog neba
pronađeš hleba komadić beli,
pronadješ sunca komadić vreli,
pronađeš života komadić zreli.
Il crkneš, ako crći treba
zbog svega što smo najlepše hteli.
Usne jedino zato postoje
da s nekim podeliš nešto svoje.
I da ti šapat šapatom vrate.
Usne postoje da se pozlate.
Usne su vulkan tvog tela.
Usne su izvor tvojih reka.
Usne su pupoljak gde se srela
pčela od vetra s pčelom od mleka.
Usne postoje da se procveta
u vatromete neba i sveta.
Usne su da se u dahu zgusne
krilatost zvezda i kometa.
I nikad nikom nemoj ih dati
ako ne ume da ti ih vrati
toplije,mekše, mlađe i slađe.
Jer usne samo zato postoje
da osmeh po tvome osmehu skroje.
(U osmeh tvoj, osmeh blag.)
I nikad nikom nemoj ih dati
ako ne ume da ti ih vrati
toplije,mekše, mlađe i slađe.
Jer usne samo zato postoje
da osmeh po tvome osmehu skroje.
(U osmeh tvoj, osmeh blag.)
U običnom sam sebe uhvatio,
pa nikad nisam to sakrivao.
Bar sam pošteno kiriju platio
na ovom svetu sto sam živeo.
Možda sam nekome jad iscelio
i nekom u zenice sjaj namamio.
I u komšiluk zvezde doselio.
U prozor svitanja uramio.
Ako mi život krila skrati
i sneg u oko počne da veje,
znam, bar se neću pokajati
što sam umeo da se smejem.
|
online
....modlica za kolače....
